Muke zvane studentski dom

Davno biješe prvi dan moga studentskog života a samim tim i domskog. U dom sam došla po nagovoru prijatelja i porodice. Da li sam se pokajala?

Još i prije prvog dana fakulteta često sam slušala pitanja “Hoćeš li u dom? “, “Jesi li se odlučila gdje ćeš stanovati?” Dobro, dobro ljudi shvatila sam moram se negdje useliti nisam ni mislila biti beskućnik.

Tako Vam ja odlučim da se uselim u “studenjak”. Soba koju smo drugarica i ja dobile je bila čista propast. Oni koji žive u studentskom domu u Banja Luci znaju šta je “bunker”.  Odmah po dolasku shvatila sam i ja, to biješe mala sobica sa četiri kreveta bez prozora. “U zatvoru je bolje” često sam govorila. O kupatilu bolje i da ne pričam, bile su to kabine sa čučavcima. Blagi užas ali čovjek se na sve brzo navikne tako sam i ja. Ubrzo mi je sve postalo svejedno i kupatilo koje doslovno smrdi, viku i dreku po hodnicima a žohari koji su hodali oko nas a sigurno i po nama postali su nešto sasvim prirodno i svakodnevno.

 

Cimerke su mi bile sasvim okej bilo je tu i boljih i gorih dana ali ne žalim se. Od samog početka bilo mi je jasno da sam u dobru sobu upala jer sam čula kakvih sve “beštija” ima. 

Ako vas zanima kakva je studentska menza e pa kako kad srijedom i petkom nije loša a ostalim danima kako ti zapadne. Jesti se mora pa i kad nije baš najukusnije pojedeš bolje pun želudac pire krompira iz kesice i snicle nepoznatog porijekla nego prazan.

Da se ne lažemo nema boljih žurki nego u studentskom domu a i oko njega. Dobra stvar života u domu je ta da nemaš ni mame ni tate nad glavom.Niko ti ne broji kada si došao a ni koliko si čaša ili flaša popio.

Nego da se vratimo na “studenjak”, o piću ćemo drugi put. Znate šta je najveći problem doma? E pošto većina ne zna sada će vam Duška reći. Većina nas dođe u dom da živi da bi roditeljima smanjio već i onako prevelike troškove studiranja. Naši roditelji nam na početku studiranja kažu: ” De ti sine pokušaj pa ako ide ide ako ne možeš platićemo ti stan.” E da vam odmah kažem od stana nema ništa. Ne kažem da roditelji ne bi platiti svome djetetu stanovanje privatno ali će to ići mnogo teže tako reći nikako ako si predhodno živio u domu.

Cijena doma se kreće od 15-75km ako sam dobro upućena a stan košta od 120-200km plus  režije. Velika je razlika to sam i sama svjesna ali i uslovi su mnogo drugačiji.

Niko nam nije rekao da kad jednom “upaneš” u dom nema ti izlaska dok fakultet ne završiš ili ga napustiš. Ovo je začarani krug iz koga se teško izlazi.

Da ne bi sve bilo tako crno ima dom i svojih prednosti. Jedna od najvažnijih je naravno drugarstvo. Najljepša i najjača prijateljstva se sklapaju pod okriljem doma. Znate da ste tu svi u muci i bijedi zajedno. Dvije osobe koje moram da spomenem su N.M i S.S koje su zajedno samnom iako u različitim sobama prolazile uspone i padove . U domu se ljudi zbliže i nije bitno ko si i odakle si.

Priznajem mnogo puta mi je bilo teško i željela sam pobjeći kući i nikada se više ne vratiti  ali uz pomoć njim sam sve to prebrodila i ne kajem se što sam došla u dom.

Svima bih preporučila da probaju bar malo jer dom je jedna velika škola života i samostalnosti koliko god se činilo da je neizdrživo u njemu boraviti.

Više na žalost ne živimo blizu svako je otišao svojim putem jer i to je život ali prijatelji iz doma zauvijek ostaju duboko urezani u srce kao i sam domski život.

Vaša Duška